SULUV RECENZIJA
Da li je zebra crna ili bela?
Boris Injac: Pripremi, Prozor, Sad!
Crteži Borisa Injca su granično polje između figurativnog i kaligrafskog, ali u suštini nisu ni jedno ni drugo. Taman kada nam se učini da vidimo kompoziciju sa anatomskim elementima, shvatimo da ona prelazi u apstrakciju. Udaljimo se, vidimo nekoliko dominantnih poteza koji dele polje crteža na nekoliko celina, učini nam se da je u pitanju neko slovo ili simbol, ali se ispostavi da nije ni jedno ni drugo. Figure se naziru, konkretizuju, grupišu, teku u nepoznatom pravcu, razilaze. Pošto je prikaz u statičnoj formi, nemoguće nam je da odredimo da li se sastaju ili razilaze, kao ni da li je njihovo mnoštvo reminiscencija na danteovski prikaz iz Raja ili iz Pakla. Potezi se smenjuju sa figurama, prerastaju u natpise na telima koji mogu biti nežni poput kaligrafskog ispisivanja u filmu The Pillow Book Pitera Grineveja (Peter Greenaway) ili drastični popout tragova bičevanja i žigosanja. Na nekim mestima postaju iluminacije nečitljivih mračnih rukopisa. Rojevi tela, duša, u vihorima prolaze pred našim očima, a mi vidimo samo delić tog univerzuma i ni njega ne možemo da shvatimo i sagledamo. Pitamo se ko vidi celovitu sliku i koje značenje ima.
Kompozicije koje se ne fokusiraju na mnoštvo, već na dualitet, samo nam prividno vraćaju kontrolu u ruke. Formalno, u njima je situacija jasnija: figure se pojavljuju u simetriji, vidimo ih jasno u svim njihovim detaljima. Taman kada pomislimo da je život tako jasno crno-beo, sine nam pitanje: da li su to dve figure ili jedna i njen odraz u ogledalu? I to pitanje odmah pokreće lavinu drugih: da li je odraz u ogledalu duplikat ili negativ? Ko je čiji Doppelganger? Ko je čiji alter-ego? Ko je dobar, a ko zao blizanac? Isto je i sa fantastičnim portretima – da li su oni crni sa belim tragovima ili obrnuto? Da li su svetli ili tamni? Da li šire ili gutaju svetlost oko sebe? Odgovor ni na jednu od ovih ambivalentnih odlika crteža Borisa Injca nije ni jedno ni drugo, to jest, oni su i jedno i drugo. Oni prikazuju i svelost i tamu, i dualitet i podvojenost, i prokletstvo i blagoslov mnoštva. Ali i više od toga, oni prikazuju da nijedan od ovih polariteta ne može da postoji jedan bez drugog. Zebra je crna na bele pruge, ali ono što je čini zebrom je da je i crna i bela i to u gotovo jednakom odnosu. Takva je situacija i sa svim onim što Boris Injac problematizuje u svojim radovima.
Sonja Jankov
29 Jul 2019
