Da li je zebra crna ili bela?<\/strong><\/p>\n Boris Injac: Pripremi, Prozor, Sad!<\/em><\/p>\n <\/p>\n Crte\u017ei Borisa Injca su grani\u010dno polje izme\u0111u figurativnog i kaligrafskog, ali u su\u0161tini nisu ni jedno ni drugo. Taman kada nam se u\u010dini da vidimo kompoziciju sa anatomskim elementima, shvatimo da ona prelazi u apstrakciju. Udaljimo se, vidimo nekoliko dominantnih poteza koji dele polje crte\u017ea na nekoliko celina, u\u010dini nam se da je u pitanju neko slovo ili simbol, ali se ispostavi da nije ni jedno ni drugo. Figure se naziru, konkretizuju, grupi\u0161u, teku u nepoznatom pravcu, razilaze. Po\u0161to je prikaz u stati\u010dnoj formi, nemogu\u0107e nam je da odredimo da li se sastaju ili razilaze, kao ni da li je njihovo mno\u0161tvo reminiscencija na danteovski prikaz iz\u00a0Raja<\/em>\u00a0ili iz\u00a0Pakla<\/em>. Potezi se smenjuju sa figurama, prerastaju u natpise na telima koji mogu biti ne\u017eni poput kaligrafskog ispisivanja u filmu\u00a0The Pillow Book<\/em>\u00a0Pitera Grineveja (Peter Greenaway) ili drasti\u010dni popout tragova bi\u010devanja i \u017eigosanja. Na nekim mestima postaju iluminacije ne\u010ditljivih mra\u010dnih rukopisa. Rojevi tela, du\u0161a, u vihorima prolaze pred na\u0161im o\u010dima, a mi vidimo samo deli\u0107 tog univerzuma i ni njega ne mo\u017eemo da shvatimo i sagledamo. Pitamo se ko vidi celovitu sliku i koje zna\u010denje ima.<\/p>\n Kompozicije koje se ne fokusiraju na mno\u0161tvo, ve\u0107 na dualitet, samo nam prividno vra\u0107aju kontrolu u ruke. Formalno, u njima je situacija jasnija: figure se pojavljuju u simetriji, vidimo ih jasno u svim njihovim detaljima. Taman kada pomislimo da je \u017eivot tako jasno crno-beo, sine nam pitanje: da li su to dve figure ili jedna i njen odraz u ogledalu? I to pitanje odmah pokre\u0107e lavinu drugih: da li je odraz u ogledalu duplikat ili negativ? Ko je \u010diji Doppelganger? Ko je \u010diji alter-ego? Ko je dobar, a ko zao blizanac? Isto je i sa fantasti\u010dnim portretima \u2013 da li su oni crni sa belim tragovima ili obrnuto? Da li su svetli ili tamni? Da li \u0161ire ili gutaju svetlost oko sebe? Odgovor ni na jednu od ovih ambivalentnih odlika crte\u017ea Borisa Injca nije ni jedno ni drugo, to jest, oni su i jedno i drugo. Oni prikazuju i svelost i tamu, i dualitet i podvojenost, i prokletstvo i blagoslov mno\u0161tva. Ali i vi\u0161e od toga, oni prikazuju da nijedan od ovih polariteta ne mo\u017ee da postoji jedan bez drugog. Zebra je crna na bele pruge, ali ono \u0161to je \u010dini zebrom je da je i crna i bela i to u gotovo jednakom odnosu. Takva je situacija i sa svim onim \u0161to Boris Injac problematizuje u svojim radovima.<\/p>\n <\/p>\n Sonja Jankov SULUV RECENZIJA Da li je zebra crna ili bela? Boris Injac: Pripremi, Prozor, Sad! Crte\u017ei Borisa Injca su grani\u010dno polje izme\u0111u figurativnog i kaligrafskog, ali u su\u0161tini nisu ni jedno ni drugo. Taman kada nam se u\u010dini da vidimo kompoziciju sa anatomskim elementima, shvatimo da ona prelazi u apstrakciju. Udaljimo se, vidimo nekoliko dominantnih poteza koji dele polje crte\u017ea […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":2525,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[805],"tags":[],"class_list":["post-2510","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kritika"],"yoast_head":"\n
\n29 Jul 2019<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"