URADI: Pismo saveta Sol LeVitt-a o samopouzdanju, prevazilaženju kreativnog bloka i bitisanju kao umetnik
brzi prevod URADIO: Boris Injac Avg 2019.
1960. godine pionirski američki umetnici Sol LeVitt i Eva Hesse prvi put su se upoznali i postali bliski prijatelji. Godine 1965. Eva se našla pred kreativnim blokadama tokom perioda sumnje u sebe i rekla Solu o njenim frustrirajućim teškoćama. Sol je odgovorio ovim pismom.
Dragi Eva,
Prošlo je skoro mesec dana otkako si mi pisala i možda si već i zaboravila svoje stanje uma (mada sumnjam u to). Izgledaš isto kao i uvek, i kao ti, mrziš svaki trenutak. Ne! Nauči da kažeš “Jebi se” svetu ponekad. Imaš svako pravo na to. Prestani da razmišljaš, brineš, da se osvrćeš preko ramena začudjeno, sumnjaš, plašiš, povređuješ, nadaš lakom izlazu, mučiš, hvataš, zbunjuješ, srljaš, češljaš, mrmljaš, mumljaš, gunđaš, ponižavaš, spotičeš, tuguješ, kockaš, tumbaš, tutiš, rizikuješ, prevrćeš, gaziš, skrembluješ, vezuješ, izležavaš, gačeš, stenješ, jecaš, brusiš, kostičariš, konjsko sranjariš, tražiš dlaku u jajetu, sitničariš, gnjaviš, piskaraš, slinaviš, bečiš oči tražeći sitnicu, dugo-iščekuješ, maleno koračaš, zlobno gledaš, češkaš po leđima, tragaš, sediš, brujiš, brusiš, brusiš sebe. Prestani i samo URADI!
Iz tvog opisa, i od onoga što ja znam o tvom prethodnom radu i tvojim sposobnostima; rad koji stvaraš zvuči veoma dobro: “Crtati Čisto, čiste, ali lude kao mašine, veće i hrabrije … stvarne gluposti.” To zvuči fino, divno – prava glupost. Uradi više. Više besmislenih, ludih, više mašina, više grudi, penisa, pičkica, bilo čega – neka obiluje besmislicama. Pokušaj i zagolicati nešto u sebi, svoj “čudan humor”. Ti pripadaš najtajnijem delu sebe. Ne brini se za cool, napravi sopstveni nekul. Napravi svoj vlastiti svet. Ako se bojiš, učini to radi sebe – nacrtaj i oboji svoj strah i uznemirenost. I prestani brinuti o velikim, dubokim stvarima kao što su “odlučivanje o svrsi i načinu i razlogu života, doslednom [mučnom] pristupu čak i nekom nemogućem finišu ili čak zamišljenom kraju” Moraš vežbati da budeš glupa, tupava, bez razmišljanja, prazna. Tada ćeš biti u mogućnosti i da URADIŠ!
Imam veliko poverenje u tebe i iako se mučiš, rad koji stvaraš je vrlo dobar. Pokušaj da uradiš nešto loše za promenu – nešto što je najgore što možeš da zamisliš i vidi šta se dešava, ali uglavnom se opusti i pusti da sve ide dodjavola – nisi odgovorna za ceo svet – ti si odgovorna samo za svoj rad – pa onda URADI. I nemoj misliti da tvoj rad mora da se uklapa u bilo koju unapred stvorenu formu, ideju ili ukus. To može biti sve što želiš. Ali ako bi ti život bio lakši kad bi prestala da stvaraš – onda prestani. Nemoj sebe kažnjavati. Međutim, mislim da je to toliko duboko ukorenjeno u tebi da bi ipak bilo lakše da URADIŠ!
Čini mi se da u svakom slučaju razumem tvoj stav, jer često prolazim i sam kroz sličan proces. Imam “agonizirajuću procenu” mog rada i sve menjam što je više moguće = i mrzim sve što sam stvorio, i pokušavam stvoriti nešto sasvim drugacčije i bolje. Možda mi je takav proces potreban, gura me dalje. Osećaj da mogu da uradim bolje od tog sranja koje sam upravo stvorio. Možda ti je potrebna lična agonija da bi postigla ono što radiš. I možda te to podstiče da radiš bolje. Ali, to je veoma bolno. Bilo bi bolje da imaš samopouzdanja da uradiš stvari i da čak ne razmišljaš o tome. Možeš li izostaviti “SVET” i “UMETNOST” i takođe prestati da milujesš i maziš svoj ego. Znam da ti (ili bilo ko) možeš tek toliko da stvoriš a ostatak vremena smo ostavljeni u svojim mislima i razmišljanjima. Ali kada radiš ili pre svog rada moraš da se isprazniš [um] i da se koncentrišeš na ono što radiš. Nakon što uradiš nešto, to je učinjeno i to je to. Nakon nekog vremena možeš videti da su neki od radova bolji od drugih, ali takođe možeš videti i u kojem pravcu se krećeš. Siguran sam da sve to ti već znaš. Takođe moraš znati da ne moraš pravdavati svoj rad – čak ni samoj sebi. Pa, znaš da se ja divim tvom radu i ne mogu da razumem zašto te to toliko muči. Ali ti možeš da vidiš sledeće radove koji dolaze a ja to ne mogu. Takođe moraš verovati u svoje sposobnosti. Mislim da to i radiš. Probaj najneobičnije stvari koje možeš – šokiraj samu sebe. Poseduješ svu moć sposobnosti da URADIŠ bilo šta.
Voleo bih da vidim toj rad i moraću da budem zadovoljan da sačekam do Avgusta ili Septembra. Video sam fotografije nekih Tomovih novih stvari kod Lucije. Oni su impresivni – posebno oni sa strožijom formom: oni jednostavniji. Pretpostavljam da će poslati još nešto kasnije. Javi mi kako idu postavke i tako te stvari.
Moj rad se promenio otkako si otišla i mnogo je bolji. Imaću postavku od 4. do 9. maja u Galeriji Daniels 17 E 64ih (gde je Emmerich bio), volio bih da možete biti tamo. Mnogo vas volim oboje.
