Poema bezvremenske izolacije
Ne znam za tebe,
ali ja jedva čekam novi dan!
Ovo izviđanje u nepoznatu opasnost aludira na uzbudljive avanture.
Jedva čekam novi dan,
Možda sam večeras zamišljao da u svojoj sobi čujem miša
Stomak mu je zarežao dok je trčkarao svojim putem.
Jedva čekam novi dan,
Čak i kada odjednom kraći od kratkih postade,
Čuvara vremena sat meri sporije sa uduplanim peskom.
Jedva čekam novi dan,
Preostala misao na izolaciju sa porodicom brzo me napusti,
S trzajem štapića uglja na moga Londona papirnoj cigli.
Jedva čekam novi dan,
Ovih dana primećujem kako mrtva priroda umire brže,
Za koliko brzo su moje jabuke i kupus programirani da se pokvare.
Jedva čekam novi dan,
Plastiku volim opet, trajaće duže nego iko od nas,
Slično tome, imaću još milion galopirajućih misli.
Jedva čekam novi dan,
Definitivno bih mogao potražiti nešto u nekim novim sutrima.
Možda će isto sutra biti savršeno za nečije nešto negde.
Jedva čekam novi dan.
Sutra me ponovo iznenađuje sa manjkom tuge,
Crteži krila Vilijama Blejka traže da se brzo uskrsnem.
Jedva čekam novi dan.
Otvaram oči rano, ali ustajem tako kasno.
Antihrist pade u pljačci toalet papira i bledi.
Jedva čekam novi dan,
Spavam kao da će izaći iz mode,
Spavam kao da će nam ponestati snova.
Jedva čekam novi dan,
Siesta, kafa i potom Siesta Rotonda
Njujork, London i Pariz Đakonda.
Jedva čekam novi dan,
Unutar srednjeg kruga, sedim u uglu, započinjem svoj san.
Možda će mi baterije trajati do pola, posle prolaska kroz ovo uzbuđenje.
Jedva čekam novi dan,
Ogledalce, ogledalce na zidovima sveta
Ko je naj___________ od njih trolova?
Jedva čekam novi dan,
Osećanja su poprilično obostrana za tu sivu novu,
Kako se zove ovaj dan, ako pitaju možete li reći.
Jedva čekam novi dan,
Opet kopi pejst, digitalno zagađenje je narativ evolucije.
Ova lojalna izolacija možda mi donese i spas.
Jedva čekam novi dan,
Stalno razmišljam o nekom novom sutrašnjem još od mnogih juče,
Još čekam da se predstave jučerašnje misli o sada ili novim sutrima.
Jedva čekam novi dan,
Probudih se nasmejan dok sam krao bogu dan,
Jesti, spavati, pušiti, piti i uuuuvek razmišljati.
Jedva čekam novi dan,
Galaktički autostoper govori uzalud ovu priču,
Njihov neoliberalni vremeplov je kreširao.
Jedva čekam novi dan,
Beskonačnost postaje duže i još se rastegne tu pred kraj,
Pretvaraj se bez isključivanja i ničega za slanje.
Jedva čekam novi dan.
London April 2020
Поема безвременске изолације
Не знам за тебе,
али ја једва чекам нови дан!
Oво извиђање у непознату опасност алудира на узбудљиве авантуре.
Једва чекам нови дан,
Можда сам вечерас замишљао да у својој соби чујем миша
стомак му је зарежао док је трчкарао својим путем.
Једва чекам нови дан,
чак и кaда одједном краћи од кратких постаде,
Чувара времена сат мери спорије са удупланим песком.
Једва чекам нови дан,
Преостала мисао на изолацију са породицом брзо ме напусти,
С трзајем штапића угља на мога Лондона папирној цигли.
Једва чекам нови дан,
Ових дана примећујем како мртва природа умире брже,
За колико брзо су моје јабуке и купус програмирани да се покваре.
Једва чекам нови дан,
Пластику волим опет, трајаће дуже него ико од нас,
Слично томе, имаћу још милион галопирајућих мисли.
Једва чекам нови дан,
Дефинитивно бих могао потражити нешто у неким новим сутрима.
Можда ће исто сутра бити савршено за нечије нешто негде.
Једва чекам нови дан.
Сутра ме поново изненађује са мањком туге,
Цртежи крила Вилијама Блејка траже да се брзо ускрснем.
Једва чекам нови дан.
Отварам очи рано, али устајем тако касно.
Антихрист паде у пљачки тоалет папира и бледи.
Једва чекам нови дан,
Спавам као да ће изаћи из моде,
Спавам као да ће нам понестати снова.
Једва чекам нови дан,
Сиеста, кафа и потом Сиеста Ротонда
Њујорк, Лондон и Париз Ђаконда.
Једва чекам нови дан,
Унутар средњег круга, седим у углу, започињем свој сан.
Можда ће ми батерије трајати до пола, после проласка кроз ово узбуђење.
Једва чекам нови дан,
Огледалце, огледалце на зидовима света
Ко је нај___________ од њих тролова?
Једва чекам нови дан,
Осећања су поприлично обострана за ту сиву нову,
Како се зове овај дан, ако питају можете ли рећи.
Једва чекам нови дан,
Опет копи пејст, дигитално загађење је наратив еволуције.
Ова лојална изолација можда ми донесе и спас.
Једва чекам нови дан,
Стално размишљам о неком новом сутрашњем још од многих јуче,
Још чекам да се представе јучерашње мисли о сада или новим сутрима.
Једва чекам нови дан,
Пробудих се насмејан док сам крао богу дан,
Јести, спавати, пушити, пити и уууувек размишљати.
Једва чекам нови дан,
Галактички аутостопер говори узалуд ову причу,
Њихов неолиберални времеплов је креширао.
Једва чекам нови дан,
Бесконачност постаје дуже и још се растегне ту пред крај,
Претварај се без искључивања и ничега за слање.
Једва чекам нови дан.
Лондон, Април 2020.
