Razmišljanja

Vratih se kući raspremio se pa dobio želju da vam ispričam malu i kratku priču napravljenu od najdužih rečenica ikada čitanih u našoj srpskoj literaturi i šire. Takve rečenične konstrukcije se često meni dese kad napišem kratku al meni interesantnu poruku, pročitam je ponovo, naidju ideje, pa pokušam da je editujem i popravim. E tad se ona proširi, te seeeeee prošiiiirrrrriiiii…

Ne znam za tebe, ali ja jedva čekam novi dan! Ovo izviđanje u nepoznatu opasnost aludira na uzbudljive avanture. Jedva čekam novi dan, Možda…

  PREMAZ, ZAMAZ, HROMOG DABE OMAŽ, DOSTA TUPA OLOVKA ZBOG BROMA, NIJANSA, FARBA, TINTA, PINTA I SANTINA KITA, SATURACIA ROTTNACIA…

Не знам за тебе, али ја једва чекам нови дан! Oво извиђање у непознату опасност алудира на узбудљиве авантуре. Једва чекам нови дан, Можда…

1960. godine pionirski američki umetnici Sol LeVitt i Eva Hesse prvi put su se upoznali i postali bliski prijatelji. Godine 1965. Eva se našla pred kreativnim blokadama tokom perioda sumnje u sebe i rekla Solu o njenim frustrirajućim teškoćama. Sol je odgovorio ovim pismom.

brzi prevod: Boris Injac Avg 2019.

If you hear: I died
and I was dear to your heart
Maybe something inside you will also suddenly turn gray…
Have you ever at all thought about the true meaning of life?